Ovo su najčešće greške koje pravimo s lozinkama

Internet postoji već nekoliko decenija, ali korisnici i dalje prave iste greške kada su u pitanju šifre njihovih naloga. Prema istraživanju kompanija Kaspersky Lab, korisnici svoju onlajn bezbednost često izlažu riziku praveći greške u kreiranju lozinki koje mogu imati dugoročne posledice.

FOTO: THINKSTOCK

Istraživanjem su obuhvaćene tri najčešće greške pri kreiranju lozinki.

1. Ljudi koriste istu lozinku za različite naloge, što znači da se više naloga može hakovati ako se otkrije smao jedna lozinka.

2. Ljudi koriste slabe lozinke koje se mogu jednostavno otkriti.

3. Korisnici nebezbedno čuvaju svoje lozinke, što poništava samu poentu njihovog kreiranja.

“Uzimajući u obzir veliku količinu privatnih i osetljivih podataka koje čuvamo na internetu, korisnici bi trebalo da obrate više pažnje na sigurnost tih podataka tako što će voditi računa o svojim lozinkama. Iako to deluje normalno i očigledno, mnogi korisnici to ne shvataju i koriste jednostavne lozinke ili ne vode računa o njihovoj bezbednosti. Ove greške mogu izazvati ozbiljne posledice, kao što je hakovanje i-mejlova, bankovnih računa, privatnih dokumenata i drugih informacija”, rekao je Andrej Močola, direktor sektora za krajnje potrošače u kompaniji Kaspersky Lab.

Istraživanje ukazuje na činjenicu da se veliki broj ljudi (oko 18 odsto) susreo sa pokušajem hakovanja naloga, ali je mali broj njih primenio bezbednosne mere kako bi zaštitio lozinke.

Samo trećina (30 odsto) internet korisnika kreira nove lozinke za različite onlajn naloge, dok zabrinjavajućih 10 odsto koristi istu lozinku za sve onlajn naloge. Ako bi jedna lozinka bila hakovana, to znači da kriminalci mogu da hakuju više naloga pomoću te lozinke.

Ljudi takođe ne kreiraju lozinke koje su dovoljno jake da ih zaštite od hakovanja. Samo polovina (47 odsto) korisnika praktikuje kombinaciju malih i velikih karaktera u lozinkama, dok dve trećine korisnika (64 odsto) praktikuje kombinaciju slova i brojeva.

Ovi podaci su naročito zabrinjavajući uzimajući u ozbir činjenicu da korisnici smatraju da su im neophodne jake lozinke za njihove bankarske račune (51 odsto), i-mejl (39 odsto) i naloge za onlajn kupovinu (37 odsto).

Istraživanje je otkrilo i da ljudi često dele svoje lozinke sa drugima ili koriste nebezbedne metode za njihovo pamćenje. Skoro trećina (28 odsto) korsnika je podelila lozinku sa bliskim članom porodice, dok je svaki deseti (11 odsto) korisnik podelio lozinku sa prijateljima, zbog čega je lozinka mogla biti hakovana.

Preko jedne petine (22 odsto) korisnika priznalo je da su zapisivali lozinke na papiru kako bi ih lakše zapamtili. Čak i ako je lozinka jaka, na ovaj način može biti izložena riziku, ako je neko drugi vidi i iskoristi.

“Najbolje lozinke nećete pronaći u rečniku. One su dugačke, sa velikim i malim karakterima, brojevima i znacima interpunkcije. Međutim, budući da korisnici imaju veliki broj onlajn naloga u današnje vreme, nije jednostavno zapamtiti jaku lozinku za svaki nalog. Korišćenje rešenja za upravljanje lozinkama može da pomogne ljudima da reše ovaj problem, kreiraju jake lozinke i značajno smanje rizik od hakovanja naloga”, objašnjava Močila.

Izvor: N1

FB Komentari

komentari