– Radila sam kao kuvarica u jednoj propaloj firmi i sa 45 godina sam se našla na ulici. Šta sam mogla, da se bacim pod most? – počinje svoju tužnu ispovest ova umorna ženica, koja izgleda kao da je krenula sestri u posetu.
Na pitanje kako to da na radnom mestu ne izgleda malo slobodnije, kako bi lakše našla klijente, samo se nasmejala.
– Ovo nije takvo mesto. Zna se ko stoji ovde u sitne sate. Ne mogu da omaše. A valja se dobro obuči, ume da duva ispod mosta…
Njena ravnodušnost je ono što najviše pogađa, ali Sneža koja nije htela da kaže svoje prezime, je vrlo pragmatična osoba. Nije želela da otkriva previše detalja o svojoj porodici, ali nam se poverila da ima ćerku koja će sad da upiše gimnaziju i da je među najboljim učenicima u školi.
– Moja mišica misli da ja radim u pekari, zato sam odsutna u sitne sate. Mesim hleb – rekla je Sneža pomalo postiđeno, ali više ozlojeđeno.
– Svako jutro joj donesem sveže pecivo.
Onda je usledio potpuno neočekivan odgovor na to zašto nije stvarno potražila neki posao u pekari.
– Retko ko hoće da me zaposli zato što sam Romkinja, ne žele da im prodavačice budu Romkinje, a za pravljenje peciva nemam iskustva. Možda je ovo čudno, ali pre ću da se prostituišem nego da prosim.
Izgledala je kao prosečna zrela žena, koja čeka prijatelja da je pokupi i odvede negde, ni nalik na prljave prostitutke koje se, nadrogirane i natečene od alkohola ili tableta, gegaju duž podvožnjaka privlačeći poglede iz automobila u prolazu i budeći najniže porive.
– Ja ne mogu da biram klijente, bilo bi smešno da sad prosipam tu priču – gorko se nasmejala.
– Ali mogu da biram kako ću ja da se postavim i uglavnom uspem da pokažem manire i da mušteriji dokažem da ako ja mogu da budem kulturna, može i on. Pa i tokom s-ksa. Često me i časte posle takvog stava. Valjda imaju osećaj da su sa nekom nobles devojkom. Dobro njima, dobro meni.
Primajte notifikacije za najnovije priče!