Emocionalna inteligencija poslednjih je godina često spominjan pojam, kojem naučnici pridaju puno značaja. Ako je cilj vaspitanja stvoriti srećnu, zadovoljnu i dobro prilagođenu osobu, visok procenat emocionalne inteligencije važniji je no što mislimo.
Želimo li ukratko objasniti pojam emocionalne inteligencije, tada bi to bio skup emocionalnih i društvenih veština koje čoveku pomažu da bolje funkcioniše i lakše se nosi sa svakodnevnicom. Dakle, emocionalna inteligencija je nešto što se rečima tako lako opisuje, ali to je i nešto što je istovremeno prava životna mudrost.
Razvoju svakog deteta emocionalna inteligencija barem je jednako važna kao i procenat inteligencije, iako se u našem društvu ovoj drugoj pridaje puno više značaja nego prvoj inteligenciji.
Procenat emocionalne inteligencije označavamo – EQ.
Primera radi, istraživanja su pokazala da članovi Mense (kluba najinteligentnijih) ne pokazuju veći ukupni uspeh u životu od prosečno inteligentnih. Velika inteligencija, očito, nije preduslov da bismo zadržali partnera, ostvarili uspešne veze s drugim ljudima, bili vedri i optimistični. No, visoka emocionalna inteligencija, ili EQ, pomoći će nam upravo u veštinama ophođenja s drugim ljudima, u tome da lakše savladavamo stres, manje tragično sagledavamo probleme i slično.
Emocionalna inteligencija nešto je što delomično dobivamo genima, ali i učimo. Što ranije počnemo savladavati brojne emocionalne i društvene veštine, to će nam zbog visoke emocionalne inteligencije život biti lakši i ugodniji.
Činjenica je da se ljudi međusobno razlikuju po karakteru, tako da se neki srećnici među nama rađaju prirodno sa velikim optimizmom i sa visokom emocionalnom inteligencijom, no istina je da većina nas ipak nema takve genetske predispozicije. Odlična vest je da postoje vrlo jednostavni i razrađeni trikovi, veštine, navike i igre kojima možemo poboljšati emocionalnu inteligenciju. Kako je emocionalna inteligencija ipak manje genetski uslovljena, to nam omogućuje da popravimo propuste prirode i sami utičemo na razvoj svojih i dečijih sposobnosti.
Emocionalnu inteligenciju najlakše ćemo poboljšati deci tokom vaspitanja i razvoja, iako nema prepreka da i odrasli rade na unapređenju svoje emocionalne inteligencije. Još jedna dobra vest je da roditelji koji razvijaju detetovu emocionalnu inteligenciju istovremeno rade i na poboljšanju svoje.
Emocije su nešto što je u prošlosti predstavljalo prirodnu zaštitu i instinktivne ljudske reakcije: strah nam pomaže da izbegnemo opasnost , da se ne povredimo, uz pomoć ljutnje lakše savladavamo prepreke (adrenalin nas tera napred) itd. U slučaju naših primitivnih predaka sve je bilo jednostavno – emocije su se aktivirale u pravim trenucima. No, danas, najviše zbog stresnih uslova života, ljutnja se aktivira u saobraćajnim gužvama, gledanjem televizije aktiviraju se sve vrste emocija, pa čak i za vreme igranja video igrica. Priroda nije predvidela ovakav način života i naše nas emocije često zbunjuju, pa i ometaju. Emocije su biohemijske reakcije u mozgu, te se aktiviraju na podražaj. Dakle, u prošlosti su podražaji opravdavali aktiviranje emocija, dok danas to više nije uvek tako.
Srećom, kako su emocije biohemijske reakcije, tako postoje vrlo jednostavni načini da promenimo svoj mozak i mozak svoga deteta, odnosno da se “istreniramo”, naučimo drugačije reagovati i time unapredimo emocionalnu inteligenciju. Za sada ćemo reći da se osmeh, optimizam, dobro raspoloženje, ograničavanje ljutnje i druge veštine vežbaju igrama, trikovima, veštinama i navikama.
Primajte notifikacije za najnovije priče!