Popularni pevač Aca Lukas kaže da su ga ljudi iz vrha Demokratske strane strpali u Centralni zatvor zato što su njegovim hapšenjem i hapšenjem Cece Ražnatović hteli da skrenu pažnju sa ubistva premijera.
Najpopularniji folk pevač u Srbiji Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, u ekskluzivnoj ispovesti za Informer ispričao je šokantne, do sada nepoznate detalje o svojim zatvorskim danima. Lukas je priznao da su ga čuvari ponižavali i skidali golog dok je bio na robiji. Tvrdi da su ga u Centralni zatvor strpali ljudi iz vrha Demokratske stranke samo da bi skrenuli pažnju sa ubistva premijera Zorana Đinđića.
Vuksanović je otkrio i sa kojim poznatim ljudima je delio ćeliju, kako je preživeo četiri meseca iza rešetaka i kako se ponaša danas kada sretne svoje neprijatelje. Optužio je demokrate za rasulo i porast kriminala u Srbiji, ali je otvoreno govorio i o svojim porocima, problemima koje je pravio kao klinac, propalim brakovima, ljubavnim aferama, sadašnjoj supruzi i svojoj pastorki….
Detinjstvo
Bezbrižno vreme
Detinjstvo je najlepši period života. Kada sam ja bio klinac, dva pozornika su držala ceo kraj. Milicajci su šetali Karaburmom, na kojoj sam odrastao. Deca su sa komšilukom sedela ispred zgrade do ponoći. Ljudi su komunicirali, nisu se zaključavali čim padne prvi mrak kao sada. To je bilo neko bezbrižnije vreme. Pikali smo fudbal, igrali se rata, a onda su krenule pubertetske ludorije.
Pubertet
Šutirali smo ljude po autobusu
Sa društvom sam uvek voleo da pravimo neke gluposti. Ulazili smo u gradski prevoz i igrali “Uvaljivanja”. Šutirali smo ljude s leđa. Munemo ih, a onda pokazujemo da je to uradio neko drugi iz društva. Uvalimo ortaku, pa on najebe, a ne onaj koji je šutnuo. Dobijali smo ćuške, bežali smo iz autobusa. Umeli smo komšijama da šutiramo i vrata. Na Karaburmi su uglavnom bile četvorospratnice. Krenemo sa četvrtog sprata da šutiramo vrata redom…. Al’ onda je jedan drugar krenuo sa drugog sprata da šutira i kada smo mi stigli dotle, naleteli smo na sve te ljude koji su već pootvarali vrata. Imali smo foru i da gađamo prolaznike blatom. Napravimo kugle od blata, uzmemo pruće i gađamo.
Prve batine
Šamaranje u školi
Tukli smo se po školi, davao sam i dobijao batine. Nije me nikada niko prebio, ali je bilo šamaranja. Dođe neko stariji, pa te išamara, pa ti pozoveš nekog svog starijeg, pa onda on išamara njega.
Početak karijere
Početak frke
Vremena su se menjala, frka je počela kada sam krenuo da radim na splavu “Lukas”. Ali i tada, kada je počeo haos, znala su se pravila među mangupima na Karaburmi. Postojali su kodeksi. Nisu dirali obične, normalne ljude. Bezbrižno su živeli, a ovo sada je otišlo dođavola.
Dolazak demokrata na vlast
Rasulo u državi, porast kriminala
Ljudi kao primer za najgore vreme kažu “devedesete”, a ja volim da kažem “dvehiljadite”. Svi zaboravljaju kako je bilo živeti u Srbiji od 2000. do 2010. Zaboravljaju kakvo je rasulo bilo u državi, koliko se ubistava desilo te 2000. godine. Devedesete su smešne naspram tog vremena. Najgori kriminal i najnesigurnije vreme življenja za običan svet je bilo tada, od Petog oktobra, da budem precizan. Da budem još precizniji, otkad je došla Demokratska stranka na vlast.
Hapšenje
Skretanje pažnje sa ubistva premijera
Aca Lukas je bio jedan divan, predivan objekat za skretanje pažnje sa elementarnih stvari koje su i prouzrokovale ubistvo premijera. Bilo je divno uhapsiti najpopularnijeg pevača i najpopularniju pevačicu u to vreme Cecu i Acu. I udesiti sve tako da ispadne kao da smo mi ubice premijera, samo zato što smo poznavali ljude iz “zemunskog klana”. Ne krijem da sam bio dobar prijatelj sa njima. I danas stojim iza toga, ali to ne znači da sam bio kriminalac. Našim hapšenjem naterali su ljude da okrenu glavu i ne vide šta se dešava oko ubistva premijera. Kriminal je bio od vrha vlasti pa do najnižih krugova. Demokratska stranka je uništila ovu zemlju jer su u njoj svi bili kriminalci. Zato i ne čudi da su im ubili premijera.
Budućnost
DS ne postoji, ne mogu opet na vlast
Demokratska stranka ne može da se vrati na vlast jer ih više nema. Čak i ako se povampire u nekom drugom obliku, ja se ne bojim što ovo govorim. Sve je istina! Nisam odlučio da kažem istinu zato što su mene držali četiri meseca u zatvoru. Imali su osnova zbog nelegalnog pištolja koji sam posedovao, mada su neki ljudi u to vreme imali i tenkove u dvorištu. Ali ovo pričam da se ne bi zaboravilo da je tadašnja vlast dozvolila abnormalni porast kriminala. I tada je bila demokratija i sada je demokratija. Zašto ova vlast ne dozvoli takvu stopu kriminala? Pustite ovo što se ubijaju po ulicama, to se događa svuda u svetu, ubistva među kriminalnim krugovima. Njih ima svuda i uvek će ih biti. Ali običan svet sada niko ne dira.
Neprijatelji
Dobiće po glavi
Svi ljudi iz te vlasti sada mi se javljaju, smeškaju. Čedu Jovanovića ne poznajem, njega čak nisam ni sreo. U moje hapšenje lično su umešani neki drugi likovi, ali neću da im imenujem. Tu su oni, motaju se. Jednog sam skoro sreo u avionu, odvratan lik. Ja sam proveo četiri meseca u zatvoru, ali sam za sve njih sada Bog. Živim normalan, miran život i taj što me je namestio učinio mi je uslugu što me je strpao u zatvor. Naspavao sam se za ta četiri meseca. A on mora da gleda levo i desno kada izlazi iz zgrade da mu neko neće dati po glavi. I njemu i njegovim pajtosima… Ja živim mirno, bezbrižno.
Prvi dani sa lisicama
Hteo sam da im iščupam grkljan
U zatvoru sam bio besan, nervozan. Da mi je za ta četiri meseca zapao šaka bilo ko iz te vlasti, sigurno bih mu oko izvadio ili bih mu iščupao grkljan, ubio bih ga. Klasično sam bio namešten, pa su onda našli taj razlog da me drže četiri meseca. Kada sam osuđen za pištolj, mogli su da me puste do pravosnažnosti presude, kao što je uglavnom praksa…. Nisu!
Medijska hajka
Kokain, stanovi, ubistvo
U to vreme jedan čovek je vodio medije. Pod njegovim patronatom mediji su pisali da su mi našli dva kilograma kokaina u dvorištu, pa da sam od “zemunskog klana” nabavljao stanove, pa da sam maltene ubio Đinđića. Nisam ga voleo, ali nisam ga ni ubio.
Cimeri
Bulatović, Radonjić, Peconi
Sa mnom su u zatvoru bili Rade Bulatović, pokojni Boško Radonjić i Predrag Marković Peconi… Bilo nas je dosta. Ali prvih mesec dana sam bio sa “običnim” ljudima, klincima. Svi su me voleli jer sam se dobro držao. Stražari su pokušavali da me provociraju, ali su dobijali svoje. Bilo je puno provala, zezanja, nisam davao na sebe. Ljudi u ćelijama su me voleli baš.
Centralni zatvor
Bio sam na bensedinima
Gadno je u Centralnom zatvoru. To samo vidiš ćeliju, beton, parče neba… Imali smo foru da mažnjavamo tablete za spavanje. Kod doktora je bila puna tegla bensedina. Kada se on okrene, zabodeš tablete i onda budeš miran. Važno ti je samo da što pre prođe vreme, a najlepše ti je kada spavaš.
Maltretiranje čuvara
Pik na moju sobu
Čuvari su imali pik na sobu u kojoj sam bio, samo zbog mene. Prvih dana su nas stalno pretresali. Jednom su nas tako izveli, preturili su nam sve krevete. Skinuli su nas skroz gole. I onda je jedan od čuvara rekao: “Vidiš li, Lukas, kako je kada si malo gore, malo dole?” Ja sam mu odgovorio: “Druže, ja sam ovde još mesec, dva, tri, a ti ćeš biti ceo život u zatvoru.” Oni nemaju gde da sednu. Šetkaju po hodniku, mi bar imamo gde dupe da smestimo. Oni su na većoj robiji nego zatvorenici. Posle nekoliko dana sreo sam ga u kantini i čuvar mi je rekao: “Znaš, Lukas, ti si skroz u pravu, ja sam isto ko zatvorenik.”
Policija
Bili su korumpirani, danas čuvaju
Pogledajte kako ljudi danas lepo šetaju ulicom, nasmejani… Posle 5. oktobra su bili smušeni, u nekom strahu, panici. Tada je svaka šuša mogla da uđe u neki klub, da maltretira gazdu, da mu uzme pazar iz kase, da izbacuje goste napolje, da maltretira muziku. Danas nije sramota zvati policiju ako te neko maltretira. Tada je policija bila korumpirana, sada imamo kudikamo normalniju situaciju. Nema više maltretiranja normalnog sveta: “Izvinite, kriminalci, maltretirajte se među sobom, ali obične ljude ostavite na miru.” Konačno se uveo neki red, poštuje se zakon. Sada je najmirnije još od doba Tita.
Dva propala braka
Varao sam na kraju
Žene me nisu ostavljale. Prvu sam ostavio jer sam se zaljubio u drugu. Bio sam mlad, pa nisam mogao da shvatim da je više ne volim, ali je dobro što sam sreo drugu. Sa drugom sam se rastao lako jer smo prestali da volimo jedno drugo. Ja ne smatram da sam imao ljubavne krahove, već da je pozitivna strana mog života što sam se rastajao kada ljubavi više nije bilo. Nisam preterano bogat sa ljubavnim aferama, stalno sam bio oženjen. Kada imam ženu koju volim, nemam druge žene. Mnogi misle da mogu da imam koju hoću, ali to nije tačno. Avanture sam imao samo pri kaju prvog i drugog braka.
Treća žena
Umro bih bez Sonje
Ako u braku sa Sonjom budem poželeo neku drugu, ja ću se rastati jer ću znati da to nije to. Ali sam ubeđen da do toga neće doći. Mislim da ne mogu da padnem pred izazovima. Da mi dođe neka supersonična ribetina, ni sa njom ne bih prevario Sonju. Doživeo bih razvod kao veliki poraz sada u ovim godinama. Ne znam kako bih bez nje. Tako mi se lepo skockao život da mislim da bi mi prvi put u životu bilo teško da menjam neke stvari. Može žargonski da se kaže: “umro bih”, iako bih fizički i dalje bio živ.
Život sa Lukasom
Nije lako, ali je lepo
Svi misle da je teško živeti sa mnom jer sam popularan, jer me jure žene… Nije teško živeti sa Lukasom zato što ga jure žene, zato što je poznata ličnost. Teško je živeti sa Lukasom zato što je tvrdoglav, zato što je voleo da se kocka, imao mnogo poroka, zato što je Aca Lukas takav kakav jeste. Ali je i lepo: zato što Aca Lukas, kada voli, on voli do kraja, zato što grize za svoju porodicu. Ima i dobrih i loših strana.
Naslednici
Nisam viđao decu
Nikada mi moja starija deca nisu rekla neke teške reči. Ja znam kada njima nešto u mom životu smeta. Bilo je perioda kada nismo imali nikakav kontakt, ali nikada mi ništa loše nisu rekli. Znam kada im nešto zasmeta, ali im ne dozvoljavam da mi sole pamet. Ja sam njima otac. Hijerarhija mora da postoji, moj život je moj život, gledam da loša strana mog života što manje utiče na njih.
Pastorka
Sofija je moje dete
