Detinjstvo Alemtsahi Gebrekidan se završilo kada je imala samo 10 godina, jer su je roditelji udali za šesnaestogodišnjeg dečaka.
– Igrala sam se ispred kuće kada me je mama pozvala unutra da mi kaže nešto. „Udaćeš se“, rekla mi je. Bila sam uplašena i plakala sam, ali ništa nisam rekla roditeljima – kaže ova, danas 38-godišnja žena koja se bori protiv brakova između dece.
14.2 MILIONA DEVOJČICA GODIŠNJE BUDE PRISILJENO NA BRAK
Šokatno je, ali slučaj Alemtsahi Gebrekidan definitivno nije jedini. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje 14.2 miliona devojčica ispod 15 godina bude prisiljeno na brak. Većina njih je iz Indije, sa Bliskog istoka ili Subsaharske Afrike (Nigera, Čada, Centralnoafričke republike i Etiopije). Posledice su zastrašujuće.
Osim lišavanja od obrazovanja i detinjstva, ove devojčice prolaze kroz velike traume zbog ulaska u s-ksualne odnose, neretko su žrtve porodičnog nasilja i s-ksualno prenosivih bolesti. Tragedija je da mnoge umiru na porođaju zbog lošeg održavanja trudnoće i to je u ovim zemljama najčešći uzrok smrti devojčica između 15 i 19 godina. Ovo je jedan od najtežih oblika narušavanja ljudskih prava.
Alemtsahi trenutno živi u Londonu i, 28 godina kasnije, i dalje je ljuta na svoje roditelje koji su joj uništili život ovim brakom. Pre ovih nemilih događaja, ona se seća da je imala srećno detinjstvo.
– Išla sam u školu. Iako sam morala da prekinem školovanje kad sam se udala, imala sam srećne uspomene iz detinjstva, svaki dan sam se igrala. Kada sam prvi put videla svog muža, sećam se da je i on bio uplašen. Iako je bio stariji i on je bio dete. Imala sam, da kažem, sreće što su me udali za nekog ko je blizu mojih godina, jer se neretko mnogo stariji muškarci žene devojčicama – priča ova nesrećna žena.
Kada se udala, postala je prava etiopljanska supruga: skupljala je vodu, hranu, kuvala i to je bio ceo njen život. Sa 13 godina je dobila sina, koji sada ima 25 godina. Ona se seća da su joj porođaj i trudnoća bili traumatični jer njeno nerazvijeno telo nije moglo da izdrži da nosi bebu u stomaku.
– Trudnoća mi je bila toliko bolna da sam stalno plakala. Da ne pričam o porođaju, prosto nisam bila spremna za to, bila sam dete! – priznala je.
UDOVICA U TRINAESTOJ GODINI
Ali, trudnoća nije bila najteža, još gore joj je bilo kada je počeo građanski rat u Etiopiji.
Konflikti su trajali između 1974. i 1991. gde je poginulo više od 1.4 miliona ljudi, a njen muž bio je jedan od žrtava. Imao je samo 19 godina kada je poginuo.
– Postala sam udovica u trinaestoj godini, kada mi je muž umro i ostavio me sa jednogodišnjim detetom. Bilo je vrlo teško biti samohrana majka detetu dok ste i sami dete. Ali, bilo mi je žao mog pokojnog muža, jer nije stigao da živi život. Kada pogledam njegovog sina, ponekad mi krenu suze na oči – tužno je izgovorila Alemtsahi.
Pošto je bila mlada i naivna, sa 16 godina su je arapski trgovci ljudima prokrijumčarili u London, jer su joj obećali da će tamo raditi i imati bolji život. Tako su je doveli i ostavili u Londonu, a sina je ostavila kod roditelja. Morala je da traži azil, pa su je smestili u hraniteljsku porodicu zbog godina, ali se ubrzo preselila u svoj stan. Ponovo je krenula u školu i učila engleski, a sada pomaže humanitarnoj organizaciji koja se bori protiv prisiljavanja devojčica na brak.
– Bilo je veoma teško. Razmišljala sam da ga dovedem da živi sa mnom, ali ne mogu, jer je u dvadesetim godinama. Probala sam prošle godine i odbili su me – rekla je Alemtsahi.
Na pitanje da li se plaši da će njeni roditelji oženiti i njenog sina rano, rekla je:
– Rekla sam sinu da mu nikad ne padne na pamet da se oženi kao dete. Htela sam da se obrazuje i davala mu svoj primer, kao osobe koja ima skroz upropašten život. On je sada stolar i ponosna sam na njega – zaključila je Alemtsahi.
Izvor: Žena
